Pomoćnica ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Biljana Filipović Đušić prisustvovala je danas objavljivanju javnog poziva za upravljanje bio-otpadom.
Projekat „Izazov za upravljanje bio-otpadom“ ima za cilj da pozove gradove, opštine, privatna i javna preduzeća, naučne institucije i organizacije civilnog društva da predlože inovativne projekte i poslovna rešenja za klimatski pametno upravljanje bio-razgradivim otpadom, a pre svega otpadom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta.
Najbolje predložene ideje i timovi će u septembru ove godine dobiti finansijska sredstva za sufinansiranje sprovođenja svojih projekata.
Javni poziv za inovativna rešenja pokrenuli su UNDP u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Filipović Đušić je ukazala na to da je upravljanje otpadom jedna od najzahtevnijih oblasti i da je narednih godina neophodno uložiti 1,35 milijardi evra da bi se ova oblast regulisala.
Prema njenim rečima, jedan od strateških srednjoročnih ciljeva jeste da do 2035. godine reciklaža dostigne 65 odsto, a da se komunalni otpad koji završi na deponijama mora svesti na 10 odsto.
Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin rekao je da ovakvi projekti otvaraju novo poglavlje u srpskoj privredi i da će rezultat biti povećanje radnih mesta, ali i smanjenje otpada.
Više od 90 odsto čvrstog otpada u Srbiji ide na deponije, a zahtev je da se više od 90 odsto otpadnih voda čisti, naglasio je on i konstatovao da je danas Srbija daleko od toga jer je na manje od 10 odsto.
Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Fransin Pikap napomenula je da trećina hrane koja se proizvede ode u otpad, što je dovoljno da nahrani milijardu ljudi u svetu, i podsetila na to da se u Srbiji 70 biorazgradivog otpada odlaže na divljim deponijama.